U sećanje na Mihala Ramača: Tekst o gluposti vojnog roka

Poštujem gospodina Ramača, nek mu je slava. Mislim da 021 nije u ovoj vesti trebao da ponavlja njegov text, jer će se sada na tome lomiti koplja, umesto ostavljanja oproštajnih poruka...
A što se vojske tiče, bio sam oficir i "onda", a i još sam. Subjektivni doživljaji nikako ne mogu biti generalni zaključci. Ipak, sada neću kontrirati Mihalu, iz poštovanja. Na kraju, koliko shvatam, upravo se u vojsci "zaljubio" u literaturu, žurnalistiku, pisanje... To je kasnije postao njegov život. Zar to nije neka mala zasluga te tzv. škole života?

Dobro je opisao, i podseti i mene šta sam prvo pomislio posle neko dana u vojsci, kako su vojnički napori, marševi, prepreke smešni, u odnosu na to da sam se pre vojske kad nisam u školi po ceo dan igrao i trčao na ulici. Naravno i sa društvom fudbal, košarka, tenis itd. A onda u vojsci optrčimo 1 krug oko kasarne i kao dosta je ! Ili pešačimo nekoliko km, i to je kao nešto veliko, a u stvari 10 puta manje nego sam kući imao fizičkih aktivnosti. I onda sam baš isto pomislio kao i autor. Ali drugi deo teksta se ne slažem ! Naime Srbija nije u poziciji da ima luksuz da nema vojsku i vojno razmišljanje, jer je okružena neprijateljima i to stanje mora da shvati i prihvati. Srbija mora da se ponaša kao Izrael ili će nestati. I vojno i obaveštajno Srbija mora biti kao Izrael, jer nažalost nema luksuz da bude kao Švajcarska.

Jednostavan. Nenametljiv, ali autoritet. Obrazovan. Građanin.
N o v i n a r č i n a .

Trle
14.05.2023 • 06:18
Počivajte u miru
Pitam se da li su godine u vojsci ukradene bile samo kod nas ili i u Švajcarskoj, Izraelu, SAD, Finskoj, Rusiji i tada svim okolnim zemljama. Takvo je bilo vreme i ono se teško meri i o njemu presudjuje sa naknadnom pameti. Svakako nije dobto bilo ono što je za vojsku uradjeno 2000-2012. Poniženje iznutra veće od onog uradjenog spolja 1999. Služenje može imati razne modalitete.

I ti upoređuješ Srbiju sa Švajcarskom,Izraelom,SAD i ostalima ? hm smešno,baš smešno da ne kažem nešto drugo. Dozvolili smo da nam jedna velesila rasturi Jugoslaviju i sada, o tuge i bezumlja, kačimo slike lidera te države kao da nam je rođeni brat. Šta nam vredi jaka vojska kada pameti nemamo ?

Kakav je ko čovek, takav je i radnik, inženjer, lekar, direktor pa naravno i vojnik! A kakvi smo mi ljudi vidi nam se po društvu i državi!

Kažu da o pokojnicima ne treba govoriti ništa ružno. Ne bi trebalo ni o živima. Ali, nije to tema. Po pitanju vojske slažem da je u vojsci bilo ovakvih i onakvih vojnika, i ovakvih i onakvih oficira. Kao i društvu, takvi smo, kakvi smo. Međutim, ne slažem se Ramačevim mišljenjem. Tvrdim da je vojska velika životna škola. Posle vojske čoveku u životu nije ništa teško. Dok čovek ne proba gorko, ne može tačno da zna ni šta je slatko. A ko ume da sluša, njemu i komarac može da bude muzika.

Pitam se da li su godine u vojsci ukradene bile samo kod nas ili i u Švajcarskoj, Izraelu, SAD, Finskoj, Rusiji i tada svim okolnim zemljama. Takvo je bilo vreme i ono se teško meri i o njemu presudjuje sa naknadnom pameti. Svakako nije dobto bilo ono što je za vojsku uradjeno 2000-2012. Poniženje iznutra veće od onog uradjenog spolja 1999. Služenje može imati razne modalitete.

Divni maestralni Mihal, takvi britki novinski tekstovi i eseji...uvek na pravoj strani, protiv nacionalističkog zla i ludila... Ostaješ nam u sećanju

Ramač.
Počivaj u miru dobri čoveče.

Procitala sam tekst i kao da ga slusam da mi ovo prica, nas drug Ramac. Da, uglavnom smo ga zvali prezimenom. Tuzna sam zbog njegovog odlaska.

A ti brate Mihale, počivaj mirno, zaslužio si.